Nedavno sam pročitao članak u kojem se tvrdi da to nikada neće biti "godina Linuxa" zbog fragmentacije. Ima ljudi koji su na sve odgovorili, jedni mu daju razlog, drugi govore kako Linux može biti komplikovan... Ali ja sam ostao pri toj riječi: fragmentacija. Problem je, prema autoru članka, što postoji mnogo različitih desktopa, kojima se moraju dodati menadžeri paketa, ali da li je fragmentacija zaista problem? Linux?
Ja sam jedan od onih koji bi rekli ne. Da ako je Windows najčešće korišćeni operativni sistem, to je jednostavno i jednostavno zato što je podrazumevano instaliran na skoro svim računarima. macOS možda nije opcija za mnoge zbog cijene njihove opreme, ali ostali koriste Windows jer je "to je ono što je došlo" i "normalno". Šta bi se dogodilo da je Linux standardno instaliran na računarima? Da li bi ljudi nestali i kupili Windows licencu i instalirali Microsoftov sistem ili zadržali ono što imaju? Da li bi programeri više ili manje vodili računa o korisnicima Linuxa? Odgovor daje Android.
Ne zaboravimo: Android je baziran na Linuxu i dominira mobilnim tržištem
Android je baziran na Linuxu. Na početku iOS-a i Android-a došlo je do određenog rata, kao da su rivali fudbalskom timu. Korisnici Androida kritizirali su korisnike iOS-a da plaćaju toliko za telefon, a korisnici iOS-a kritizirali su korisnike Androida zbog sigurnosti, kratkoročne podrške i fragmentacije. Da, dobro ste pročitali, fragmentacija. Jer fragmentacija nije samo u tome što postoji mnogo opcija, već i u tome što postoji mnogo različitog hardvera, pa je Androidu bilo teško da dobro radi na svim uređajima. To je jedan od razloga zašto proizvođači se dočepaju čistog Androida i modificiraju ga po volji.
Pa zašto je Linux kralj mamba na mobilnim uređajima, a ne na desktopu? Slično šta je Bill Gates uradio sa MS-DOS-om, Google dozvoljava svakome da modificira Android i stavi ga na svoj mobilni uređaj. Kraj ovog filma je dobro poznat: oko 80% mobilnih telefona i tableta koristi Android, a mi ih kupujemo. Radimo to po cijeni i zato što dolazi instaliran na skoro svaki telefon koji nije iPhone. Dakle, ako fragmentirani operativni sistem dominira na mobilnim uređajima, a sličan ne dominira na desktopu, potražite drugo objašnjenje.
Koliko televizora ima Windows instaliran po defaultu? Zero. Pametni televizori obično koriste nešto bazirano na Linuxu, a i tu dominira ista stvar: to je ono što se instalira, iako je istina i da televizijskim sistemima nije lako manipulisati. Sve ukazuje na jedno: većina koristi ono što je unapred instalirano, a skoro svi računari imaju Windows. Kao i sa Androidom, da je Ubuntu instaliran, ljudi bi bili navikli na Ubuntu i to bi koristili, ili je to moje mišljenje. Posebno treba spomenuti Symbian, koji je također dominirao tržištem... jer su ga koristili Nokia i brendovi poput Samsunga, ne za bilo šta drugo.
Šta je sa različitim vrstama paketa?
Nekako smo isti. Većina Linux distribucija ima a trgovina softverom, toliko bi se instaliralo odatle. Također, ne bi pjevao isti pijetao da stotine miliona ljudi koriste Linux. Programeri bi se bolje brinuli o nama, a vjerovatno bi Windows imao problema čak i da bude na tržištu. Ili je to moje mišljenje.
Kako svaki proizvođač dodaje svoj vlastiti interfejs tržišnom udjelu Androida? Ni u čemu. Svi se naviknu, a isto je i kada mijenjaju brendove. Važno je da je instaliran i da ima pristup Google Play, i to je jedina mala razlika u odnosu na desktop Linux. Ali insistiram, mislim da bi sve bilo sasvim drugačije da je Linux instaliran po defaultu kao Android. U stvari, the Google Play to je ono što jeste jer programeri postavljaju svoje aplikacije na platformu na kojoj može biti mnogo preuzimanja. Zar ne bi uradili isto za Linux? nije u verziji snap, flatpack ili AppImage?
Na kraju nikada nećemo saznati. Stvari su takve kakve jesu i Windows je na skoro svakom računaru, ali „Linux“ vlada posvuda i svaki Smart TV koristi drugačiji operativni sistem. Da je standardno instaliran, možda nikada nećemo pročitati nešto poput "ovo će biti godina Windowsa" jer ne bi ni postojalo. Ko zna.
I ja sam pročitao članak o kojem mi pričate. Autor nema pojma. Fragmentacija je svojstvena slobodnom softveru i ne samo da je dobra, već je neophodna. Autor predlaže savez između "velikih" distribucija kako bi se uspostavila neka vrsta univerzalnog operativnog sistema, a čitaoci mudro odgovaraju da ta navodna "univerzalnost" ne bi riješila problem širenja GNU/Linuxa na desktopu. Pretpostavimo da nastane savez, na primjer, stvori se Universal Linux, GNU/Linux da dominira nad svima i da, odjednom, Universal Linux odluči prestati podržavati moju usranu NIVIDIA grafičku karticu jer ne podržava Wayland i jedino što podržava je Xorg. Sada sve druge distribucije rade istu stvar jer je to učinio Universal Linux. Koje opcije bi mi ostale? To je pravi slučaj ispričan u parodijskom tonu koji će se dogoditi svim GNU/Linux korisnicima koji imaju stare računare.
Sve bi postalo Windows stil, odnosno, kao sočivo, uzmi ili ostavi.